Lažiranje izbora u Srbiji je moguće samo uz učešće opozicije.
Optužbe opozicije da SNS dobija izbore i “uz pomoć“ mrtvih i odsutnih birača su velika glupost. Školski primer pokušaja manipulacije javnošću i pravdanja za izborni poraz.
Jer, lažiranje izbornih rezultata u Srbiji, zloupotrebom mrtvih i odsutnih birača, za šta dio opozicije, na čelu sa koalicijom Srbija protiv nasilja, optužuje vlast nije moguće bez potpune saglasnosti i učešća opozicije.
Hiljadu puta ponovljena laž ne može postati istina ali što se neka laž više ponavlja to je više onih koji u nju veruju. Ovu teoriju najbolje dokazuju tvrdnje opozicije da vlast u Srbiji manipuliše biračkim spiskovima, da za Vučića i SNS “glasaju“ desetine hiljada onih koji su pokojnici, koji žive i rade “daleko od rodnog kraja“ ili koji na dan glasanja ne izlaze na birališta.
Teorijski, lažiranje rezultata izbora uz “pomoć“ ljudi koji su otišli na raport kod svetog Petra ili gastarbajtera i ostalih odsutnih birača je moguće. Moguće je i praktično. Ali samo pod uslovom da u tom lažiranju učestvuju ne samo sve vladajuće stranke, nego i kompletna opozicija! Dakle, ukoliko u biračkim spiskovima ima mrtvih, njihovo “povampirenje“ na dan glasanja nije moguće bez saučešća opozicije.
Pođimo redom. Sve stranke koje učestvuju na izborima imaju najmanje jednog predstavnika u svakoj izbornoj komisiji i po dva predstavnika u proširenom sastavu svakog biračkog odbora. Od biračkih odbora u najzabačenijim zaseocima negde na Staroj planini ili Pešterskoj visoravni, do onih na Vračaru.
Ali to nije sve. Ukoliko su u pitanju izbori za Skupštinu Srbije, stranke koje su u trenutku raspisivanja izbora parlamentarne imaju predstavnike i u stalnom sastavu biračkih odbora. Kod izbora za rukovodstva opština i gradova, predstavnike u stalnom sastavu biračkih odbora ima svaka stranka koja ima odbornike.
To kaže zakon. A zahvaljujući takvom zakonskom rešenju i pravoj poplavi izbornih lista koje smo imali, na poslednjih nekoliko izbora u biračkim odborima je u proseku bilo i po 30-40 članova. Bilo je zaseoka u kojima je bilo više članova biračkog odbora nego što ima stanovnika, pa su isti delegirani iz susednih mesta.
Svi ti ljudi ne samo što imaju pravo, već su i obavezni da na dan glasanja budu na biračkom mestu i kontrolišu ispravnost glasanja. Ako to rade, prevara nije moguća. Biraču koji dođe na glasanje prvo sprejom obeleže kažiprst, tako da ne može da glasa dva puta. Isti mora da pokaže ličnu kartu. Tu ličnu kartu, na svoj zahtev, može da pogleda svaki član biračkog odbora. Treće, pre nego što glasaju birači se potpisuju. Četvrto, svi članovi biračkog odbora mogu da broje broj izašlih birača.
Moguće je nekoliko vidova (pokušaja) lažiranja. Prvi je i opozicija ga najviše potencira, da članovi biračkog odbora iz SNS zaokružuju i u glasačku kutiju ubacuju listiće za mrtve i one koji nisu izašli na glasanje. I pritom falsifikuju njihove potpise. To je moguće samo ako svi članovi biračkih odbora iz opozicije u vreme glasanja odu da “hvataju zjale“ po gradu ili ako se svi prave ćoravi kod očiju i to dozvoljavaju. Drugačije nije izvodljivo.
Drugi vid manipulacije jeste da birač glasa umesto nekog pokojnika ili drugog, živog birača. Koji je odsutan iz Srbije. Naprimer radi u inostranstvu.
U ovom slučaju građanin iks, koji dolazi na biračko mesto da počini krivično delo i glasa umesto dede koji odavno živi u groblju ili brata koji radi na Islandu, mora da ima njihovu ličnu kartu.
Ali čak i ako je porodica sačuvala ličnu kartu pokojnika i neko od članova porodice s njom dođe na glasanje, uspe da obmane sve članove biračkih odbora i glasa, to u zbiru glasova ne znači baš ništa. Zašto? Pa zato što je taj birač glasajući za mrtvog ili odsutnog člana porodice izgubio pravo da sam glasa. U svoje ime. Jer mu je kažiprst obležen sprejom i jer su ga članovi biračkog odbora videli kad je jednom glasao. I nikako ne može ponovo da glasa.
A suludo je poverovati da bi neko rizikovao da se upusti u krivično delo i glasa za dedu koji se odavno šeta rajskim poljima, ako na taj način sebe uskraćuje za glasačko pravo. Nije razumno i nema nikakvog efekta.
Ovaj vid izborne manipulacije je malo verovatan i zbog (logične) prakse da stranke u biračke odbore koji prate glasanje imenuju aktiviste koji glasaju na tom biračkom mestu. Ljude koji žive u tom delu sela ili grada i koji znaju svoje komšije. Teško je poverovati da niko od 20, 30 ili 40 članova biračkog odbora iz opozicionih stranaka neće otkriti ako se njihov komšija lažno predstavlja. Posebno ako pokuša da glumi Eru sa onog sveta.
Kad se glasanje završi, svi članovi biračkog odbora učestvuju u razvrstavanju i brojanju glasačkih listića. Svaki član DS, Narodne stranke, radikala ili neke druge stranke ima pravo da prekontroliše i prebroji glasačke listiće na kojima je zaokružen kandidat SNS ili SPS. I obrnuto. Uobičajeno je da se, sigurnosti radi, brojanje ponovi najmanje jednom. Na kraju brojanja svi članovi biračkog odbora potpisuju zapisnik sa rezultatom glasanja. Članovi stranaka koje se nalaze među četiri ili pet prvopplasiranih dobijaju i po primerak zapisnika.
Članovi biračkog odbora zatim glasačku kutiju za svim glasačkim listićima i zapisnikom nose u opštinsku izbornu komisiju. U kojoj predstavnike imaju sve stranke koje su učestvovale na izborima.
Izborna komisija unosi rezultate glasanja u predviđenu tabelu. Da li je moguće da se u tu tabelu unesu pogrešni podaci, da se falsifikuju rezultati glasanja na nekom biračkom mestu? Moguće je. Ali samo pod uslovom da svi članovi opštinske izborne komisije, dakle predstavnici svih stranaka i vlasti i opozicije daju pristanak na to lažiranje.
Iz opštinske izborne komisije zapisnici se nose u republičku izbornu komisiju. Tamo se ponavlja postupak iz opštinske izborne komisije. A krivotvorenje izbornog rezultata, odnosno upisivanje lažnih podataka, a ne podataka iz zapisnika opštinskih izbornih komisija, moguće je samo ukoliko svi članovi RIK-a pristanu da u tome učestvuju.
Zaključak je jasan. Glasanje mrtvih, glasanje gastarbajtera i slično teoretski je moguće samo ako se sa tim slože predstavnici vlasti i opozicije. Znači sve stranke koje učestvuju u izbornom procesu.
