Užasno ubistvo dogodilo se 12. januara 2016. godine, u Domu zdravlja u Šapcu. Jedna medicinska sestra je ubijena na svom radnom mestu. Detektiv Braca Zdravković je na svom YouTube kanalu objasnio šta se dogodilo tog tragičnog dana.
– Medicinska sestra zvala se Ljubinka Popović koja je rođena 1959. godine u Šapcu. Završila je tamo osnovnu, kasnije i srednju medicinsku školu jer je od malena želela da bude zdravstveni radnik. Odmah po završenoj srednjoj školi počela je da radi u Domu zdravlja u Šapcu. Ljubinka je bila miljenica svih ljudi koji su je znali – počeo je priču Zdravković.
– Njen suprug Miroslav, ona ga je iz milošte zvala Mića, bio je dobar čovek. Njih dvoje su iz ljubavi koju su gajili jedno prema drugom imali vrlo skladan brak. U tom braku dobili su i dvoje dece sina i ćerku. Ljubinka je od svoje dece imala četvoro unučadi i očekivala je peto unuče, a radovala se što će za dve godine otići u penziju da bi sve slobodno vreme ovoga sveta posvetila zapravo svojim unučićima – dodao je detektiv Braca.
Tog 12. januara 2016. godine, kao i svakog drugog dana, medicinska sestra je stigla na vreme na posao u Dom zdravlja u Šapcu. Počela je smenu u 7:00 sati, zajedno sa koleginicama. Nakon jutarnje kafe i razgovora o praznicima, posvetila se pacijentima. Tokom pauze, koja obično traje oko trideset minuta, medicinsko osoblje se povlači u lekarsku sobu da doručkuje. Tog dana, pauza je možda potrajala nekoliko minuta duže.
– Ljuba je ostala da nešto radi u doktorkinoj ordinaciji i nije otišla na pauzu kao što obično radi. U jednom trenutku Ljuba je izašla iz sobe gde je radila papirologiju, najverovatnije da bi otišla do kartoteke. Primetila je na klupi u hodniku jednog mladića kako sedi. Pošto ga je znala od ranije rekla mu je da dođe posle pauze. On je samo ćutao, klimnuo je glavom, ustao je i izašao je iz Doma zdravlja – prepričao je Zdravković.
Ko je bio mladić iz čekaonice?
Njegovo ime je Vukašin Vilotić. On je rođen u selu Bojić kod Šapca 1976. godine. Tu je završio osnovnu školu, a kasnije u Šapcu je završio i srednju školu. Vukašin je u Bojiću živeo sa svojom majkom Radmilom i ocem Božidarom. On je zbog saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom izdržavao kaznu u KPZ Sremska Mitrovica u otvorenom delu. Godine 2013. on zbog dobrog vladanja dobija skraćenje zatvorske kazne koja je trebalo da traje tri godine.
Kako je preneo detektiv Zdravković, Vukašin je drugarima pričao da mu je u zatvoru bilo lepo.
– Čak je u jednom trenutku nekim svojim prijateljima rekao da mora da uradi neku glupost kako bi se vratio u zatvor. Kad su ga prijatelji posavetovali da ode lekaru, on je to i uradio i ispričao je sve šta ga muči. Oni su mu odredili svakodnevno lečenje u Dnevnoj psihijatrijskoj bolnici. On je tamo dolazio, uzimao je lekove do jednog izvesnog perioda, a onda je samoinicijativno prestao da dolazi – ispričao je detektiv.
Kako je preneo detektiv, on je živeo u siromašnoj porodici i jedan period nisu imali kako da se prehrane, pa je došao na ideju da ode kod lekara kako bi mu prepisali uput za bolnicu.
– Došao je na ideju da ode kod svog psihijatra i da ga zamoli da mu on sredi da dobije neku bolnicu kao Laza Lazarević. Hteo je da tamo provede po godinu, dve, zato što će tamo imati i hranu. Međutim lekar mu je dao savet da on počne da redovno uzima ove psihostabilizatore i da će to sve doći na svoje mesto. Naravno u tom trenutku lekar najverovatnije da nije ni znao pozadinu molbe za odlazak u bolnicu tog tipa – rekao je Zdravković.
Ubrzo je došla najhladnija zima u zadnjih desetak godina, ledena zima 2016. godine. Dok je celo selo slavilo Božić, Vukašin i njegov otac nisu imali ni česnicu. Tad je odlučio da opet ode kod lekara. Po izjavi samog lekara, kada je Vukašin otišao kod njega 10. januara on mu je rekao da je sredio i sanitet koji će ga voziti za Beograd do Palmotićeve, a i da će tamo biti primljen u bolnicu. Međutim sada je Vukašin navodno rekao doktoru da se on sada oseća odjednom mnogo bolje i da on ne želi da ide u bolnicu, već će koristiti psihostabilizatore kod kuće.
Dan ubistva
Dva dana kasnije on je morao da ode kod svog izabranog lekara kako bi mu lekar overio recepte za psihostabilizatore da bi mogao da ih podigne u nekoj od apoteka. I to je bio taj kobni 12. januar.
– Vukašin dolazi oko 9:40, vidi da nigde nikog nema, seda na klupu ispred lekarske ordinacije, čeka da se neko pojavi, okreće se levo, desno. U tom trenutku pojavljuje se i sestra Ljubinka koja ga vidi i zna ga odranije. I kaže mu: ‘Vukašine sada je pauza. Dođi posle pauze. Možeš ostati tu pošto je napolju jako hladno. A možeš i da prošetaš ako hoćeš.’ I on je rekao: ‘Prošetaću.’ Sestra odlazi do kartoteke, završava šta ima. A on ustaje, izlazi napolje, prelazi ulicu. I tu odmah kod samog ugla u Masarikovoj ulici u jednoj prodavnici posuđa i kuhinjskih proizvoda kupuje veliki kuhinjski mesarski nož. Stavlja ga u džep svog kaputa i vraća se nazad u Dom zdravlja. Dolazi ispred one ordinacije, seda na klupu, provodi nekih minut dva. Ustaje, vadi nož i ulazi unutra. Za stolom je sedela sestra Ljuba i pisala je neku papirologiju. Čula je da neko otvorio vrata.
Ona je samo mahinalno podigla levu ruku i rekla je: ‘Dođite za desetak minuta kada se završi pauza. Na pauzi smo.’ I čula je da se vrata zatvaraju. Ali nije znala da onaj ko je zatvorio vrata nije izašao iz prostorije, nego je zapravo tu i da u ruci drži veliki mesarski nož. I samo sekund, dva kasnije taj isti nož je Vukašin zaboo u njeno rame. Ona je ustala, pokušala je da se odbrani. Međutim Vuksi je bio uporan. Tri puta je ubo ovu ženu, i na kraju ju je zaklao. Medicinska sestra je pala na pod kancelarije. On se samo okrenuo, izašao je napolje. Na hodniku još uvek nije bilo nikog. Ulazi u prostorije wc-a i tamo pere nož i ruke. Nož vraća u džep svog kaputa, odlazi do one iste klupe i seda i nastavlja čekanje. U 10:00 h i jedan ili dva minuta dolazi čovek koji je isto pacijent, koji ima zakazano kod doktorke. Kada je ušao u ordinaciju video je telo ubijene žene. Odmah je istrčao na hodnik i počeo je da viče – ispričao je Zdravković.
To su čule doktorke i medicinske sestre koje su još uvek bile na pauzi u svojoj prostoriji za pauzu. Istrčali su svi napolje, utrčali u ordinaciju gde je nesrećna žena ležala. Pokušali su da joj ukažu prvu pomoć, ali pomoći nije bilo. Ona je iskrvarila i bila je mrtva. Odmah su pozvali i policiju. Policija je došla, zatekla je Vukašina kako sedi na onoj istoj klupi, kako nervozno cupka nogama u mestu i non stop ponavlja: “Ja sam ubio zato što hoću da idem u ludnicu. Vodite me u ludnicu, ja nisam normalan.” Policija ga je odmah privela.
Telo medicinske sestre je poslato na obdukciju kako bi se ustanovilo koje su zapravo povrede bile koje su izazvale smrt. Vukašin je poslat na veštačenje gde je utvrđeno da se radi o osobi koja je psihički uračunljiva. Takođe na tom prvom veštačenju i ročištu kada je davao izjavu imao je advokata po službenoj dužnosti. Kasnije kada je promenio advokata, dobio je i priliku za novo veštačenje. Na ovom veštačenju struka je opet ustanovila da je on uračunljiva osoba.
Tužilaštvo je protiv njega podiglo optužnicu. Na njihov predlog traženo je da se Vukašinu sudi za teško ubistvo, što je sud i prihvatio. Za ovo delo po ovom članu predviđena je zatvorska kazna od 10 do 40 godina. Međutim pošto je tužilaštvo tražilo 30 godina za ovo što je Vuškašin uradio, posle dve godine napornog suđenja presuda je i bila takva: Vukašin Vilotić za krivično delo teškog ubistva u Domu zdravlja u Šapcu koje je izvršio nad nesrećnom Ljubom dobio je 30 godina zatvora. U prvostepenoj presudi, a kasnije i od strane apelacije ista je potvrđena. Vukašin je tražio da ga na izdržavanje kazne pošalju pre vremena, znači pre izricanja drugostepene presude. Izašli su mu u susret i poslali su ga na izdržavanje zatvorske kazne u KPZ Sremska Mitrovica. Vukašin se i danas nalazi tamo i istu izdržava kaznu zatvora.
